Srbija je već nedeljama suočena sa velikim vrućinama, tropske noći traju u kontinuitu i dok Republički hidrometeorološki zavod upozorava na jak toplotni talas i moguće dnevne temperatire i do 40 stepeni Celzijusa, stručnjaci Instituta „Batut“ apeluju na građane da tokom najtoplijih dana posebno vode računa o unosu tečnosti, rashlađivanju i izbegavanju direktnog sunca.
Visoke temperature nisu samo neprijatne, za pojedine građane mogu viti ozbiljan zdravstveni rizik, a posebno su ugroženi stariji, deca, hronični bolesnici i oni koji rade ili vežbaju na otvorenom. Zato je jedan od najvažnijih saveta lekara da se tečnost unosi redovno i da se ne čeka da se pojavi žeđ. Iako se čini da je to opšte poznata činjenica, nije na odmet ponoviti da tokom velikih vrućina treba piti dovoljno vode, dok alkohol, energetske napitke i previše kofeina treba izbegavati. Starije osobe moraju da budu posebno oprezne, jer osećaj žeđi sa godinama može da slabi.
Neprestano se apeluje na građane da se sklone od sunca, da najtopliji deo dana provedu u zatvorenom ili u hladu, dok se za izlazak preporučuju lagana i svetla odeća, šešir ili kačket, naočare za sunce i obavezna krema sa zaštitnim faktorom. Među preporukama su i one u vezi sa fizičkim aktivnostima i obavljanjem težih poslova. Njih je najbolje obaviti u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima, kažu stručnjaci.
Kada je reč o stanu, tokom dana treba držati zatvorene i zasenčene prozore na sunčanoj strani, dok je provetravanje najbolje obaviti ujutru i tokom noći. Institut Batut savetuje da temperatura u prostorijama tokom dana bude ispod 32 stepena Celzijusa, a noću ispod 24.I ono što je najvažnije, a to su najoseljiviji. Starije osobe, hronični bolesnici, bebe i mala deca teže podnose ekstremne temperature. Takođe je važno da se u ovim vrelim danima ne zaboravi oni koji žive sami biolo da su nam članovi porodice, prijatelji ili komšije.
I jedan praktičan savet – ukoliko se pojave jaka glavobolja, vrtoglavica, mučnina, slabost, grčevi ili poremećaj svesti, ne treba čekati da tegobe prođu same već, ukoliko se sumnja na toplotni udar, odmah pozvati Hitnu pomoć, skloniti se sa sunca i početi sa rashlađivanjem.
Ne treba zaboraviti ni životinje, one koje nam ulepšavaju svakodnevnicu i čine život lepšim. Uprava za veterinu podseća da je vlasnik odgovoran za zdravlje i dobrobit životinje i da mora da joj obezbedi odgovarajuće uslove, uključujući zaštitu od štetnog uticaja vremenskih prilika. Visoke temperature teško podnose i naši četvoronožni prijatelji, ali ni psi ni mačke ne mogu sami da procene kada im je prevruće, pa je odgovornost na vlasnicima da ih zaštite od toplotnog udara i dehidracije.
Tokom vrelih dana ljubimci, baš kao i ljudi, u svakom trenutku treba da imaju svežu i dostupnu vodu, hladovinu ili rashlađen prostor. Pošto moraju svakodnevno da idu u šetnju, bilo bi poželjno da to bude u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima kada su temperature niže, a poseban oprez potreban je kada su na asfaltu i betonu koji na suncu postaju vreli. Vruća podloga može ozbiljno da povredi jastučiće na šapama, pa je najbolje da za izlazak birate travu i hladovinu. Tokom najtoplijeg dela dana ne treba forsirati trčanje, igru i druge intenzivne aktivnosti, dok je kratka šetnja u hladu mnogo bezbednija od dugog boravka na užarenom asfaltu.
I ono što nije apel, već ultimativni zahtev – nikada ne ostavljajte ljubimca u automobilu po ovoj vrućini čak ni kada je prozor malo otvoren, ne ni samo na nekoliko minuta, jer temperatura u zatvorenom vozilu može veoma brzo postati opasna po njihov život.
Ako primetite da je životinja izrazito malaksala, ubrzano ili otežano diše, prekomerno balavi, povraća, tetura ili gubi svest, odmah je sklonite sa sunca i kontaktirajte veterinara. Toplotni udar je hitno stanje.
Takođe, nemojte da šišajte ljubimca do kože bez prethodnog saveta veterinara, jer im je dlaka zaštita od sunca.
