Država je učinila prvi korak – počelo je dopremanje otpada u Regionalni centar za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“ čime je obezbeđen savremen sistem upravljanja otpadom za 15 lokalnih samouprava i oko pola miliona građana, a u tri grada u Srbiji jednomesečni pilot-projekat „Vrati lek“ tokom kojeg će građani moći da lekove kojima je istekao rok iz kučnih apoteka odnoesu u apotekama koje učestvuju u ovon programu, gde se bezbedno prikupljaju i dalje zbrinjavaju.
Međutim, pravilno upravljanje otpadom trebalo bi da počne mnogo pre toga, u svakom domaćinstvu u Srbiji. Papir, plastika, staklo i metal trebalo bi da se razdvajaju gde god za to postoje uslovi, dok poseban oprez zahteva otpad koji može da ugrozi zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu.
Jedan od takvih primera su lekovi kojima je istekao rok ili koje više ne koristimo i zato je i pokrenut pilot- projekat „Vrati lek“.
Kada govorimo o svakodnevnom kućnom otpadu, treba ispoštovati važno pravilo: ne mora sve što se baci da odmah postane smeće. Evropska praksa već godinama ukazuje da ambalaža, papir, metal, staklo i drugi materijali mogu da dobiju novu vrednost ukoliko se pravilno razvrstaju i pošalju na dalji tretman. I tu je sada Regionalni reciklažni centar za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“. Pored njega, u planu je izgradnja sedam regionalnih centara koji će obuhvatiti 47 lokalnih samouprava i više od 1,5 miliona ljudi.
Ne tako davno poruka jedne televizijske reklame bila je – nije teško biti fin, zato jedna flaša ubačena u pravi kontejner, lek koji je vraćen u apoteku, papirna ambalaža spakovana u kantu za smeće sa odgovarajućom oznakom, mali je potez u okviru velikog sistema. Ukoliko bismo sproveli aknetu među građanima, sigurno bismo dobili jednoglasni odgovo da je svima u cilju da što manje otpada završi na deponijama, a da što je više moguće materijala bude ponovo iskorišćeno.
Odgovorno upravljanje otpadom ne počinje u reciklažnom centru, već onog trenutka kada svaki stanovnik Sebije odluči gde će da baci ono što mu više nije potrebno.
Evo nekoliko saveta šta učiniti sa smećem iz kuće i tako sačuvati životnu sredinu:
– Plastična flaša, stara baterija, kartonska kutija ili pokvaren telefon ne treba da završe u istoj kanti.
– Papir i karton treba odvajati od ostalog otpada i odlagati u za to predviđene kontejnere. Kutije je poželjno presaviti kako bi zauzele manje prostora, dok papir koji je mastan ili zaprljan hranom uglavnom nije pogodan za reciklažu.
– Plastična i metalna ambalaža odlaže se odvojeno tamo gde postoji organizovano prikupljanje. Ambalažu treba isprazniti, a po mogućnosti i spljoštiti, kako bi zauzimala manje prostora.
– Staklo ne treba bacati zajedno sa komunalnim otpadom ako u mestu postoje posebni kontejneri za staklenu ambalažu. Flaše i tegle treba isprazniti, a polomljeno staklo odložiti pažljivo.
– Posebnu pažnju zahtevaju baterije, elektronski uređaji, sijalice, ulja, hemikalije i drugi opasan otpad. Oni nikako ne pripadaju običnoj kanti, jer mogu da zagade zemljište i vodu. Za njih treba koristiti posebna sabirna mesta ili organizovane akcije prikupljanja.
– Stari lekovi takođe nisu za kantu, lavabo ili WC šolju. Lekove kojima je istekao rok ili koje više ne koristimo treba predati na mestima predviđenim za prikupljanje farmaceutskog otpada.
